Kupili ste određen proizvod ili uslugu, preko interneta - online ili na daljinu, preko telefona itd. a vidite da vam isto ne odgovara, nije podudarajuće sa onim što ste poručili, ima nedostataka ili jednostavno više niste zainteresovani za kupovinu, u tom svojstvu kao potrošač imate prava i zaštićeni ste od strane zakonodavca u Srbiji.
U skladu sa tim i prema Zakonu o zaštiti potrošača pravo je potrošača da odustane od ugovora na daljinu, zaključenim putem interneta, preko telefona.
Potrošač ima pravo da se predomisli i odustane od kupovine u roku od 14 dana, bez navođenja razloga i bez penala.
Pravo na odustanak od ugovora na daljinu propisano je Zakonom o zaštiti potrošača, Zakonom o obligacionim odnosima i drugima.
Potrošač odustaje od kupovine tako što upućuje izjavu o odustanku trgovcu, koju može dati na propisanom obrascu za odustanak ili na drugi nedvosmislen način, da potrošač sastavi izjavu samostalno.
Zakonom propisana obaveza trgovca je da pre zaključenja ugovora potrošača obavesti o pravu na odustanak i postupak ostvarivanja ovog prava. Dakle, ova informacija mora biti jasno istaknuta na sajtu trgovca, tj. u internet prodavnici i to tako da potrošaču bude dostupna pre nego što se odluči da robu/uslugu naruči. Nepoštovanje ove obaveze je prekršajno sankcionisanje !
Ukoliko potrošač svoje pravo iskoristi i odustane od kupovine, smatra se da ugovor nije ni zaključen. Međutim, u tom slučaju potrošač ima obavezu da vrati/pošalje robu nazad trgovcu o svom trošku, a trgovac je dužan da izvrši povraćaj uplata koje je primio od potrošača.
Ukoliko ne dođe do dogovora i priznavanja prava potrošača od strane pravnog lica, trgovca i prodavca uvek su tu nadležni sudovi.
Vode se potrošački sporovi. To su sporovi koji proizilaze iz ugovornog ili vanugovornog odnosa potrošača i trgovca.
Osnovna načela koja odlikuju potrošački spor su: načelo hitnosti, načelo ekonomičnosti i načelo celishodnosti.
Prilikom podnošenja tužbe potrošač ima mogućnost da tužbu podnese pored suda opšte mesne nadležnosti, koja se određuje prema sedištu tuženog i sudu koji je mesno nadležan prema prebivalištu odnosno boravištu tužioca (potrošača). Navedenim pravilima za određivanje mesne nadležnosti u mnogome se pogoduje tužiocu-potrošaču kao slabijoj ekonomskoj strani iz ugovornog odnosa potrošača i trgovca
Ročište za glavnu raspravu se zakazuje i održava najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sud ali uglavnom zbog preopterećenosti sudova nije takva praksa.
U potrošačkim sporovima tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor, već se tužba tuženom dostavlja zajedno sa pozivom za glavnu raspravu.
Potrošač ne plaća taksu na tužbu i presudu, ukoliko vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000,00 dinara.
Ukoliko privredni subjekt/ prodavac/ trgovac odbija da postupi po zakonu ostaje vam jedina opcija - sud.
Коментари
Постави коментар